Otuđenost od prirode

Neko je rekao večeras da neki od nas nisu ne svesni koliko su blagosloveni sto su odrasli
u porodicama sa oba roditelja, relativno normalnim... Povlači mi razmišaljanje o tome koliko
smo se otuđili od prirode i osnovnih potreba, koliko zapostavljamo svoj organizam savremenim
i nazovi modernim načinom života gde je stres glavni sastojak. Koliko brinemo o najnebitnijim
stvarima kao što su neki poslovni uspesi, neki sportski rezultati, ili rezultati glasanja.. Koliko je ta
komponenta razuma u čoveku, ona komponenta koja nas i razdvaja od ostalog živog sveta
uveliko neupotrobljena, i šta više zloupotrebljena.. A priroda uvek dođe po svoje.
Nekako smo i ispod životinja, one barem stavljaju instinkt za preživljavanjem i zdravljem na
prvo mesto.. Kada psu dunete duvanski dim u fac, on zacvili , i povegne.. A mi.. udišemo ta sranja,
smatramo to normalnim šta više, ili barem neki od nas.. Umesto da najbolje iskoristimo taj razum koji nam
je dat, mi pljujemo po njemu najbahatije.. I onda nazivamo svet civilizovaninm.. Tužno. Čudno koliko je savremeni čovek mazohistički nastrojen. A nije ni svestan toga.