Nacionalni heroj

Nedelja... Očekujes neki lepi dogadjaj, vidjanje sa dragom osobom,
malo rada možda, šetnja, kafa ujutru.... E to su samo očekivanja, a realnost..

.. Nedelja, čujem iz dnevne sobe dernjavu: "Jebem ti familiju, da ti jebem!
  Jebem ti sunce svoje, jebem ti sve svoje! Jao, jebem ti ja baš, konju jedan, jebem ti sve!
  Jebem ti familiju bre, šta to radiš..... ". Hiljadu misli i verzija odvijanja
  događaja prošlo kroz glavu, ali nijedan nije bio ni približan onome što se stvarno zbiva..
  Čovek gleda meč Novaka Đokovića i psuje što ovaj gubi. E tad sam stvarno popizdeo i rešio
  da uradim ono o čemu već neko vreme razmišljam, da malo javno podelim mišljenje o takvim stvarima.

Društvo naše srpsko, ponosno, idiotsko. Ljudi se kunu u nekog tamo klinca koji prebacuje lopticu
preko mreže. Ništa protiv njega, sve pohvale, svaka čast na svakom uspehu. Ali oni koji to shvataju
kao lični uspeh samo što žive u Srbiji.. O Bože, ego je užasna stvar. Umesto da se ugledaju, razmisli
kako bi ioni mogli malo da pomognu društvu u kojem žive, a tako je puno načina, ne oni će zacrti Rafaela
Nadala kao smrtnog neprijatelja i luđački navijati. To je maloumnost, nivo planete majmuna. Kakav uticaj
na tvoj život ima tamo neko ko prebacuje nekakvu lopticu. Ok, igra tenis, da ne ispadnem baš hejter Đokovića,
kul je on tip, promoviše sport ovo ono, on barem radi nešto.. Ali celod društvo se raspada u svakom pogledu,
moralnom, ekonomskom, socijalnom.. A postoji gomila malih sitnica koje mogu pomoći, čišćenje snega,naprimer
po ovom vremenu. Pozvati telefon starog prijatelja, roditelje.. Ima lokalnih zajednica koje prave grupe za pomaganje
onima kojima je to potrebno... Nažalost samo je malo članova takvih zajednica. Ostali su besni na život zato što
Đoković gubi.. I onda će posle takve utakmice izađi na ulicu, izdrati se na neko dete, ni krivo ni dužno,
prodavačicu, ili nekog trećeg.. Boli mi takav gubitak vremena, umesto za konstrukciju potrošen za destrukciju.
Možda ja samo ne mogu da prihvatim i da je destrukcija u ljudskoj prirodi.. Hm.. Prirodi? Teško mi je da u to
poverujem. Priroda je prilično konstruktivno. Ja bih ovo nazvao bolesti. Pishičom bolesti, pogrešnim egom,
poistovećavanje sa nekim ko je "naš nacionalni heroj"??? Zaboga, nekada su se kao heroji slavili oni koji stvarno
pomažu narodu, koji nešto menjaju u društvo. Danas takvi rano završe. Ne isplati se kvarnim glavama. Đinđić
je bio heroj npr. Hteo čovek da menja stvari. I to prilično konstruktivno.. I... zvekete, rođaci. Hoće li se promeniti svest sa nekim generacijama koje nisu rođene u krvi u ratu.. Ili je to u kulturi, genettsko nasleđe mazohističko nastrojenih Srba...